iguazu falls

dragi prijatelji,

dosli smo do kraja naseg putesestvija poslednjeg mesta koje smo posetili, iguazu vodopada. odatle smo se vratili u bsas: definitivno najbolji grad koji smo videli na ovom putu, a svakako i jedan od lepsih uopste sto smo imali prilike da vidimo. danas smo vec kod kuce, drugi dan, evo trecu noc...nisam bila vredna da u avionu ili u milanu cekajuci na vezu otkucam ovaj poslednji blog, tako da standardno evo i on kasni. ipak red je da se prica zavrsi i blog kompletira.

krenuli smo iz salte oko podne, a u iguazu port, malo mesto na brazilsko-argentinskoj granici stigli smo oko 2 sata posle podneva iduceg dana. smestili smo se povoljno u jednom hotelu u centru grada, starije proizvodnje, ali vidi se da je nekada, verovatno kao nov bio jedan kvalitetan hotel sa dosta soba. cena odlicna: ispod 20 dolara za dvokrevetnu (sa tri kreveta) sobu sa kupatilom tv-om i kablovskom. taman je pocinjao i vimbldon, milisav zadovoljan. popodne smo proveli u sobi: kafs, kouks, kulirana.

predvece smo izasli napolje prosetali se do usca reke iguazu u paranu, mesta gde se zavrsava zanimljiv zivot reke koja samo dvadesetak kilometara pre toga grli ogromnu rupu u svom toku i padajuci u nju pravi toliko popularne i zaista posebno carobne ogromne iguazu vodopade. to mesto je zanimljivo i zato sto odatle mozete da vidite obale brazila i paragvaja. mi smo se spustili stmom liticom do parane...preko puta reke culi smo raspevane paragvajce...uz kej duz rio iguazu vratili smo se u centar, svetla na drugoj obali ukazivala su na ljudske aktivnosti i na brazilskoj obali. iguazu falls mozete da vidite ili iz artgentine ili iz brazila i sta je bolje, misljenja su podeljena. svakako da veci deo vodopada lezi na strani argentine, ali bolji pogled na hit, giant diabla ima brazil.

sutradan ujutru, ne previse rano sa lokalne stanice, lokalnim busom prevozimo se do nacionalnog parka 'iguazu cataratas'. vec pri kupovini karata za autobus, lokalna agencija ponudila nam je nekoliko dodatnih aktivnosti koje mozete da radite u parku...dodatne jer su posebno organizovane i posebno se, jel naplacuju...simpaticni radnik prodade nam takozvanu password ticket!!! on obuhvata prevoz sa giante diabla camcem umesto vozicem, (karta 1), voznju dzip kamiocicem kroz dznglu i voznju brodicem rekom do vodopada i tu malo okolo (karta 2)...u parku, ulaz 10 dolara i svaki se cent isplati koji smo tu ostavili. park je uredjen, prilagodjen turisti, sa dosta putokaza, informacija, izgradjenih mostica kojima prilazite vodopadima.

na samom ulazu gift shop (radnja sa razglednicama i suvenirima), muzej posvecen biljnom i zvotinjskom svetu u parku kao i istoriji ljudskog drustva i civilizacije u regionu parka. tu su restoran, fast food, kafe, banka, posta, radnjica, jos gift shopova a malo nize i zeleznicka stanica odakle polazi vozic koji vodi do vidikovca giante diabla, najveceg i najmocnijeg dela vodopada. na svom putu vozic ima jednu, centralnu stanicu odakle peske dolazite do staza koje vode na vidikovce drugih vodopada, san martina, bosetija... pronasli smo nasu agenciju koja nam je prodala ture i odlucili da prvi dan obidjemo park manje-vise peske i vozicem, iskoristimo kartu br.1 a da sutradan odradimo takozvani giant tour ...tako je i bilo.

krenuli smo ka pocetnoj stanici vozica, a uz put nas je radnik parka uputio na stazu kojom se do centralne stanice stize za desetak minuta shetnjicom kroz shumu....prihvatismo i ubrzo se nadjosmo na centralnoj stajbni: tu su opet restoranche sa gift shopom, banos (wc-i)...malo smo pricekali vozic a onda se u njega ukrcali i za desetak minuta nasli se na stanici giant diablo. odatle preko gornjeg iguazua postavljani su mostici takozvani cutwalks ili psarelas koji vode do vidikovca na diabla, kao sto rekoh najveceg od svih vodopada na iguazuu. njegov huk cuje se mnogo pre nego se ugleda a voda koja pada rasprshuje se u kapi koje se uzdizu visoko iznad zemlje i vide se sa jos vece udaljenosti....kada sam ga ugledala, prosto me je zasenio svojom velicinom i snagom koju ima, samo njega vidis u trenutku i tu vodu koja pada pada...koja kolicina vode se tu skoncentrise i pada svakog trenutka...kakvo kretanje!!! ako mu se priblizis (mislim ogradi koja ide do ivice argentinske strane) i dune malo vetra, koji uostalom i on sam proizvodi, bices mokar. fotografije ne pokazuju to o cemu pricam, ali tako je bilo i sa peritom morenom.

vratili smo se do stanice, druzeci se sa pitomim pticama i leptiricima koji vam slecu na jaknu i ruku; tamo se ukrcali na pomenuti camac u karti br.1. on vozi gornjim iguazuom, gde je voda mirna prolazi kroz mocvaru koja bi da nije tolikih turista, bila puna zivotinjskog sveta, nama je nas vodic ukazao na jednog mladog krokodila izaslog da se osunca, na upravo izaslom suncu koje se i nije bas previse pojavljivalo tih dana....tu kod diabla reka se prakticno deli na gornji i donji iguazu, ono sto ne upadne u diabla tece gornjim iguazuom i kasnije pada u jednom od vodopada u nizu: rivadavia, san martin, bosseti ramirez, adam eva ili pak u nekom manjem, bezimenom...

svi oni osim rivadavije mogu da se vide sa cutwalkova postavljenih u nivou sa koga padaju, prakticno od gore, takozvani circuito superior ili sa obale, setajuci stazom circuito inferior, nekako od dole, pre bih rekla sa po puta od gore do dole jer pogled od dole dobija se tek sa vode u camcu. to cemo videti sutradan. sa inferior staze lepo se vidi i diablo kao i ostrvo san martin koje kao da odvaja diabla od pomenutog niza i takodje se na njega moze preci camcem (prevoz uracunat u cenu karte, kao i vozici). inferior na kraju dovodi do besprekorno uredjenog parka oko hotela sheraton odakle imamo jos jedan pogled na diabla, poslednji za taj dan.

drugi dan ulaz u nacionalni park je upola jeftiniji. dolazimo jednim od prvih jutarnjih busova do ulaza, 45 minuta pre starta gran aventure koje koristimo da posetimo muzej. voznja kroz dzunglu traje dvadesetak minuta uz englesko spanskog vodica i nije narocito zanimljiva...brzo se prodje dobro utabanom stazom kojom slicno vozilo prodje svakih pola sata sat tako da prave autenticnosti dzungle ni nema. sledi silazak asfaltiranim stepenistem do obale iguazua gde pakujemo svoje rance u zelene nepromocive kese, presvlacimo se, izuvamo i navlacimo pojase za spasavanje. od pocetka glisiramo koritom donjeg iguazua poprilicno brzo, uzvodno do vodopada. iskusni vozac u mocnom gliseru docarava nam silu vode skrecuci u njene brzake i dodavajuci gas da se iz njih izvuce. prilazi vodopadima san martin & co. usporava, daje nam vremena da ovekovecimo trenutak. onda se uputi ka diablu...uspori i onda nas upozori da zastitimo svoje fotoaparate...a potom se potpuno priblizi jednom slapu vodopada, svakako daleko od grotla diabla i tako nam priredi svejevrsno tusiranje. ponovo se vraca do san martina, treba mu dosta "konja" da mu pridje, i san martin nas pozdravlja bacajuci svoje krupne kapi na nas...super! real adventure...

iskrcavamo se iz glisera i na istom mestu ukrcavamo u camac koji nas prevozi na ostrvo san martin. sa njega se najbolje vidi vodopad san martin, tacnije vrlo blizu moze da mu se pridje, dobro se vidi i diablo i gliseri koji mu prilaze, i jedino je mesto odakle moze da se vidi donji tok iguazua koji nosi svu vodu koja se survala niz litice diabla, san martina, rivadavije....a rivadavia, jedini za nas nepristupacan vodopad nazire se samo kroz rupu u steni koja je zajedno sa okolnim drvecem staniste orlova.

napustili smo san martina iskrcali se na obale inferior staze, ponovo prosli pored shratona gde smo sreli neke lepe ptice koje su prosto pozirale mishi dok im je prilazio da ih slika, i otisli macuco stazom da vidimo izolovani vodopad arrechea. staza je uska nema mnogo turista s obzirom da je malo udaljena od centra...do vodopada ima 3km setnje kroz sumu obraslu lijanama. stalno sam mislila na tarzana : ) on bi ovde uzivao. poneki zanimljiv cvet, ptice samo cujemo, iako je ugledamo to je kroz gusto granje, ovde nema pozera. stoji upozorenje da se mogu sresti divlje zvotinje i da se posetioci drze staze. ne znam bas ni gde bismo skrenuli tu bez jedne machete da nam krci put. vodovod je visok desetak metara, pravi malo jezero u svom podnozju, leti sigurno divno mesto da se osvezite, da pridjete zaista blizu vodopadu, ali sada samo se misa mushki usudio da udje u vodu i dotakne slapove padajuce vode.

vecera u gradu, pakovanje...sutradan rani izlazak iz sobe i chekna busa u jucerasnjem restoranu uz kafu, juice, klops....narucili smo jos jednu pizzu za poneti i u 13h napustili prelepi iguazzu....jos dva dana proveli smo uzivajuci cari bsas.

put u argentinu se zavrsio a time i ovaj blog.
pozdravljam sve koji su ga pratili i zahvaljujem se na tome.
mi smo na ovom putovanju uzivali i nadamo se da je ovaj blog nase utiske bar malo priblizio i vama.

do sledece prilike
pozdravljamo vas
misha i buba