terra del fuego-ognjena zemlja

hola!

whow, real fire!! i must swich to mother tongue....later on i will give also english version...but for first impresion, sorry it is to strong i have to bring it out fastly!

jedva dodjosmo dovde, promenili smo dva busa, bilo je naporno, prvi nocni, drugi jutarnji pa ceo dan...prvo malo kroz argentinu pa kroz chile...jedno 30km na sat kroz chile! xexe...to je bas kada krocite na ognjenu zemlju, morate malo prvo kroz cile da bi posle opet usli u argentinu (2 ulaza i izlaza, 4 pecata u pasoshu-ludilo!)...ma zakacicu vam jednu fotku mape da vidite, ko ne zna....i taj deo puta kroz cile je...ne znam koja liga, nesto neasfaltirano, makadam...a jedini! mislim stvarno 35 na sat, tako je bar kazao gps(a mi mu verujemo)...a kako su nas tek prevezli preko magelanovog prolaza...jao naredjali buseve i kamione na trajktchic, kao sardine u konzervi, a mi u busu, jao ne daj bozze da se nesto desi, nema napolje, ne mosh vrata da se otvore....al' kao sto se da videti, mi smo zivi i zdravi i evo me u ushuijskoj lokalnoj fenserani od kafica, popili smo kafsa i uskoro cemo dalje u setnju...

i tako, put je bio naporan i u dnevnom busu sve dok ne stigosmo do rio grande gde smo chejndzovali bus jos jednom do ushuaie (ali posto je od istog prevoznika i jedna karta jedna cena ne racunem ga kao ozbiljno presedanje, osim sto izgubih termos, il' mi nega neko mazno u tom presedanju, uzzas a taman smo ga kupili za mate, sad moram novi da kupujem jopet!)...odatle pochinju scene prirode kakve do sada zaista nismo imali prilike nigde da vidimo...
prvo nebo je nekako veliko, vece nego igde, shiroko...oblaci preplavljuju nebo...onda shume, nesto od njih, ali kako chudne kako sve to nekako deluje kao iz bajke...i u onom busu, osecala sam se stvarno kao da idem na kraj sveta...sto je zapravo i bila istina...malo slika iz busa teshko da mogu da vam docaraju stvarnu sliku stvari ali ipak evo pokoje...

negde u sumrak se bus zaustavio u tolhuin-u, selo na 100 km od naseg cilja....kada ulazis cini se kao teska dzndzerana, onako sve niske kuce, siroto, ponovo neasfaltiran put kao u chileu...ali kada udjes u selo i izadjes iz busa nesto te prosto dotakne...da li one planine u daljini, da li neka atmosfera, ili sam sumrak, ja ne znam..ali prosto je unique and kako u lonliju kaze tranquil...lokalna kvalitetna cafeterija sa dobrim raznoraznim empanadama(secate se moje omiljeno jelo, jeftine pogachice sa mesom sirom sunkom i sirom)...tolhuin je bas dao pravi uvod u ono sto ce nas docekati u ushuaii...ali do nje bilo je jos spektakularnih scenarija...put iz tolhuina vodi pored jezera fagnano (ili jezero kami) preko nekog prevoja a preko puta jezera ukazuje se planinski venac sierra de inju gooyin beauvoir (!!) i sunce koje zalazi iza njega! mislim, samo sam probala to da uslikam...no chance, sta da vam kazem.....ovde gde smo sada, nema takvog zalaska s obzirom da sunce zadje iza planina vec oko 4-5pm a dan je evo, vidi se odlicno do 18h, a i duzze, dakle zalazi bas tamo odakle smo dosli juce....

u ushuaiu smo dosli proslo je vec 8h i bio je potpun mrak, tako da od svega smo skontali da je smestena na brdu, od 0-100mnv (cirka), smestili smo se u los cormorados hostel, smesten na nekih 80-tak mnv prosetali smo do luke i radnje, planine se nisu ni nazirale....zato je jutro donelo nove spektakle!
dakle potpuno smo okruzeni vrhovima od 1000-1500mnv sve sami pikovi, bele se u daljini i blizini, iza ledja sa strane ispred nas....voda, pa kao iz nje da izranjaju gromade...uh uh, no breath! sutra cemo da se isklajbiramo na najblizi od njih, za moj rodjuske....

spustili smo se u luku i zaobishli je, misa je spucao film i po, a ja ne znam koliko fotki, nezaustavljivo je...slikas planine, more i luku, po koju pticu, ima ih raznorazih, kuce koje su isto tako carobne: niske, jednostavne, not fancy a nekako tople, jedinstvene, ma ekstra!

sada idemo da nadjemo wireless u nekoj kafani posto je nas ovaj hotelski zakazao da vam ovo sto pre posaljem....jer posle sutra, vec mi se javlja, bice to otimachina za elektronsko pero...