arte de los fudbol

Nedelja, dan za fudbal!

Krenuli smo na vreme, negde oko 11h, utakmica pocinje u 16h, ocekujemo guzvu.
Sa placa de Mayo, centra BaAs, krenuli smo se ulicom Defensa do kvarta Boka, doma Boka Juniorsa (dalje u tekstu BJ).

Ulica Defensa ima istorijski znacaj za grad, duz nje vodjene su borbe tokom invazije Engleza na BaAs 1806: duz nje su prodirali, ali su duz nje i vraceni na svoje brodve. Jos jedna epizoda "prisnih" englesko - argentiskih odnosa. Tada je ulica Defans predstavljala elitni deo grada, danas su njene stare, oronule zgrade sa sarmom sticanim kroz istoriju, mali hosteli -hoteli, tango (i ne tango) barovi, antikvarnice i radnjice u kojima mozete naci svakakve starudije, dom umetnika i onih koji to pokusavaju da budu, raznih putnika-skitnica koji prezivljavaju prodajuci svoje rukotvorine po gradu.
Neznajuci, naleteli smo na pijacu duz cele ulice; nedeljom ulica je zatvorena za saobracaj i njene trotoare i kaldrmu zaposedaju predhodno pomenuti umetnici koji kao da su teleportovani sa kraja 60-tih i pocetka 70-tih godina. Stari ili novi hipici ponovo jasu, pojacani kolegama indijancima iz cele Juzne Amerike (koje vidjamo i na ulicama NS-a i Beograda), igracicama i igracima tanga, orkestrima koji sviraju tango i drugu muziku. Vasar-buvlja pijaca kakva se srece u svim vecim gradovima sveta koji to zasluzuju. Ostavili smo i mi skroman novcani doprinos, od jednog starca kupili smo notni zapis jednog Piazzollinog (the bigest gay of tango) tanga, posto smo oboje u mladosti malo prebirali po klavirskim dirkama- nostalgija.

Kroz sarenilo Defansa napokon izbismo u Boku. Boka na spanskom oznacava usce: na ovom mestu reka Riachuelo uliva se u La Platu i njeno usce predstavlja prirodnu luku. Oko luke rodila se cetvrt koju su uglavnom naseljavali italijaniski i spanski doseljenici, pa nije cudo sto je uskoro osnovan i fudbalski klub koji ce vremenom postati simbol, ili kako na samom stadionu pise za BJ i tango - jedna sudbina, jedan mit.



Boka zivi za BJ, verovatno sada i od BJ, kako mi je rekao radnik u hostelu u kome spavamo, on ne voli jer " Boka is biznis ". Mozda BJ danas i jesu biznis, ali prilicno skromno stanovnistvo blokova u okolini stadiona verovatno je poslednja karika u lancu biznisa koji se oko BJ vrti. Njihov biznis svodi se na rad u brojnim prodavnicama suvenira u okolini stadiona koje je Buba opisala u predhodnom javljanju, i mozda za jedan pezos skuplje prodanoj flasi Coca-Cole turistima poput nas. Ma ne treba dovoditi u sumnju njihovu privrzenost BJ! Ona se oseti kada se setate tim ulicama, kada vidite kuce ofarbane bojama kluba, od sunca i vetra izbledele zastave BJ koje su razapnute po terasama, po dresovima BJ koje ne sebi ima ogroman broj lokalaca oba pola i svih uzrasta.

Nisam samo napaljeni turista koji je dosao u Argentinu i poslusao vodic u kome pise da ako ste u mogucnosti posetite neku fudbalsku utakmicu to obavezno uradite da biste osetili strast koju Argentinci gaje prema ovom sportu, pratim-odlazim na utakmice i u Srbiji, veran Grobar, tako da mogu da osetim to od cega podilaze zmarci.

Dva i po sata pred pocetak utakmice, par stotina ljudi stoji u redovima ispred kapija stadiona, gotovo jedan po jedan, nigde policije koja pravi red. Kod nas ovakav red u prisustvu tolikog broja ljudi ne mogu da zamislim ni u pozoristu. To nije red za lozu, istok ili zapad vec za stajanje na jugu! (gde ce Grobari nego na jug). Istina da su najvatreniji navijaci BJ poznati kao Jugador 12 (dvanaesti igrac) stacionirani na severnoj tribini, ali nase kolege sa juga ni malo ne zaostaju, stajanje svih 90 minuta, navijanje recimo 60. Red na ulazu iskazuje postovanje-idolopoklonstvo ovih navijaca prema klubu i stadionu - objektu interesantnih arhitektonskoh karakteristika.

Stali smo i mi uredno u red, pivo se oko stadiona ne prodaje isto kao i kod nas, zadovoljismo se Coca-Colom (ne reklamiram je samo volim) i nadjosmo se na stadionu vise od dva sata pre pocetka utakmice. Igrali su podmaldci BJ i Racinga, a masa oko nas pratila je sa paznjom sta se dogadja na terenu, prodavci sladoleda i opet Coca-Cole bucno su nudili ono sto imaju da prodaju. Stadion se polako puni, buka na trecem spratu tribina, iznad nas, policija sprovodi navijace Racinga, nasa okolina dobacuje, ali nekako opusteno, sa osmehom. Do pocetka stadion skoro pun, recimo 45 hiljada gledalaca, maksimalan kapacitet 53-54 hiljade.

Na suprotnoj tribini Jugador 12 pocinju navijanje, slobodno mogu reci svih 90 minuta, pozivam se na svoje iskustvo, retko gde se to vidja-cuje. Uz njih, 90 minuta bubnjeva i truba, svaka cast trubacima. Fudbal solidan, borbeno bez kompromisa, nije bilo prljavstina koje mi cesto pripisujemo Argentincima, bilo je dobrih driblinga udaraca i golova.
Racing vodi jedan nula, nategnut penal za BJ pred kraj poluvremena (pomocni je uvukao faul u 16m), promasaj, poluvreme 0:1. Masa oko nas tuzna, nezadovoljna, ali ne i besna.

Drugo poluvreme, svi ponovo ustaju navijanje pocinje, pritisak BJ, Rikelme 1:1, ludilo slavlje, ali bez neobuzdanaog skakanja, ceo stadion na nogama svi pevaju i skacu. Noseni sa tribina BJ-si nastavljaju pritisak, jos jedan penal 2:1, ista slika desetak minuta ceo stadion peva i skace, od Jugadora 12 do loza, moram da pohvalim budze iz loza da kace svoje zastave, ne mogu da zamislim neke nase posetioca loza da rade to isto. BJ-si propustaju jos nekoliko prilika, jednom precka, jednom solidni golman Racinga sprecavaju ih da dotuku protivnika. Pred kraj povlace se u zelji da sacuvaju pobedu i naravno kazna sledi pet minuta pre kraja sudija je morao da odrzi kriterijum, penal za Racing i konacnih 2:2, iznad nasih glava divljaju gostujuci navijaci.

Tu nije kraj, da bi se izbegao susret navijaca prvo se pustaju gostujuci koji u prolazu besomucno udaraju po zatvorenim kapijama nase tribine. Dobrih pola sata nasa tribina i Jugadori sa suprotne strane terena ostali smo na svojim mestima. Dva sata pre pocetka tekme, dva na tekmi skoro pola, sata nakon utakmice dobrih pet sati na stadionu, ali moram priznati da sam uzivao, a mislim da je i Bubi bilo lepo mada ona i ja ne delimo ravnopravno strast prema fudbalu.

Ostaje zal sto u lozama nije bilo najveceg sina BJ, velikog Dijega, cije vas ime na zidovima, slike, statue prate na svakom koraku u Boki. Koliko znam opet je u nekoj bolnici na strogom tretmanu, to su sudbine genija...Zal sto BJ nije dobila zbog onih divnih ljudi oko nas, goste nisam ni video samo cuo.

Sta da vam kazem na kraju: volite bar nesto u zivotu kao sto ovi ljudi voli BJ-se, to ne moze biti lose.